Podelite i vi vaše slike, podatke i porodično sećanje! Javite se!

Ljubica Žižić

Knjiga: Djurdjevka Cekarevic, napisao Vladimir Jovanovic

Maestro Danon verovao u mlade umetnike

AUTOR: VLADIMIR JOVANOVIĆ

FeljtonMarketing

http://www.danas.rs/
danasrs/feljton/
maestro_danon_verovao_u_mlade_umetnike.24
.html?news_id=98737#sthash.a38nMru6.dpuf

Oglasite se na www.danas.rs

ĐURĐEVKA ČAKAREVIĆ
24/08/2007
Dubok trag na beogradskoj i svetskim scenama
23/08/2007
Gotovo hiljadu koncerata u karijeri
22/08/2007
Svaki nastup bio je vrhunski doživljaj
21/08/2007
Oduševljenje italijanske publike i kritike
20/08/2007
Dugo i studiozno pripremala svaku ulogu
17/08/2007
Darovita, vredna, glasovno i glumački raskošna
16/08/2007
Maestro Danon verovao u mlade umetnike
15/08/2007
Nezaboravne godine na sceni Humorističkog pozorišta
14/08/2007
Na početku studija nije imala ni za hranu i kiriju
13/08/2007
Priredbe u dvorištu za roditelje i rođake

Angažman u Beogradskoj operi Đurđevka Čakarević dobila je 1. septembra 1957. godine. Glavni "krivac" što se odlučila da pređe iz Beogradske komedije u Narodno pozorište u Beogradu bila je Ljubica Žižić, koja je svoju najbolju drugaricu nekoliko meseci pre toga uporno nagovarala da dođe u hor Beogradske opere, u kome je ona već pevala.
Đurđevka je otišla da polaže audiciju za hor krajem maja 1957. godine. Sticajem okolnosti, u isto vreme trebalo je da polaže solističku audiciju Sofija Tonžetić, sopran iz Zagreba. S obzirom na to da je ona bila bolesna i da nije mogla da peva, članovi solističke audicione komisije - dirigent Bogdan Babić, Branko Dragutinović i ostali, prihvatili su predlog šefa hora, maestra Milana Bajšanskog, da umesto Tonžetićeve čuju mladu beogradsku mecosopranistkinju.
Posle odlično otpevanih arija Ulrike iz opere Bal pod maskama Đuzepa Verdija i Santuce iz Maskanjijeve Kavalerije rustikane, Branko Dragutinović je saopštio Đurđevki da je položila audiciju i zamolio da sutra u devet sati dođe u direkciju Opere.
Kada je Čakarevićeva tog majskog jutra u zakazano vreme stigla u direkciju, maestro Danon, sa osmehom na licu rekao joj je:
- Čuo sam od svih članova audicione komisije da ste juče odlično pevali. Zato smo odlučili da Vas angažujemo već od 1. septembra ove godine bez obzira na to što trenutno nemamo slobodno mesto za mecosopran u našem solističkom ansamblu. U početku tumačićete manje uloge, a kasnije - videćemo! Platu ćete primati preko spiska našeg hora, a čim se ukaže prilika, prebacićemo Vas na platni spisak solista.
Na kraju je dodao:
- Nadam se da ćemo dobro i dugo sarađivati.
Đurđevka je izašla iz Narodnog pozorišta uzbuđena i presrećna. Sada je sve oko nje bilo drugačije i lepše - i prolaznici, i Narodni muzej, i spomenik kneza Mihaila, čak i sunce, koje je, činilo joj se, tog trenutka samo nju grlilo svojim toplim zracima. A kada je u septembru došla u beogradsku Operu na prvu probu, naišla je na "užarenu" radnu atmosferu, o kojoj mi je sa oduševljenjem pričala u decembru 2003. godine.
- Tih šezdesetih godina prošloga veka sve sobe u Narodnom pozorištu bile su zauzete od jutra do večeri i u njima su se, kao na traci, smenjivali solisti, članovi hora, baleta i orkestra, dirigenti, korepetitori i reditelji. Takav zahuktali rad, neviđena ljubav prema profesiji i čvrsta disciplina, omogućili su da u tadašnjoj Beogradskoj operi budu maksimalno iskorišćeni svi potencijali njenog celokupnog ansambla. Melanija Bugarinović, Anita Mezetova, Nada Šterle, Valerija Hejbalova, Zlata Sesardić, Nikola i Žarko Cvejić, Stanoje Janković, Jovan Gligorijević, Aleksandar Marinković, Drago Starc, Stjepan Andrijašević i drugi velikani, kao i u to vreme mladi solisti Miroslav Čangalović, Biserka Cvejić, Milica Miladinović, Dušan Popović, Đorđe Đurđević, Radmila Bakočević, Milka Stojanović, Breda Kalef, Zvonimir Krnetić, Nikola Mitić, Aleksandar Đokić i ja, uspevali smo da osvojimo publiku i muzičke kritičare kod nas i u svetu, snagom i raskošnošću svojih glasova, ali i izuzetno nadahnutom i uverljivom scenskom kreativnošću. Izvrstan hor Beogradske opere mogao je tada da se takmiči sa bilo kojim operskim horom u svetu. Doprinos orkestarskih muzičara i baletskih igrača uspehu naših operskih predstava publika je "kod kuće" i u inostranstvu nagrađivala dugotrajnim aplauzom, kao i moderne muzičko-scenske vizije pojedinih operskih dela u kojima su do punog izražaja dolazile sve odlike tadašnjeg "beogradskog" stvaralačkog i izvođačkog stila, najčešće ostvarivane kroz zajedničko traganje dirigenta Oskara Danona, reditelja Mladena Sabljića, scenografa Miomira Denića i kostimografa Milice Babić i Mire Glišić.
Po Đurđevkinom mišljenju, za taj tako disciplinovan svakodnevni rad, takmičarsku atmosferu i timsko ostvarivanje predstava, kao i za mudro vođenu repertoarsku i kadrovsku politiku u Beogradskoj operi, svakako da je bio najzaslužniji maestro Oskar Danon, njen dirigent i direktor. On je, doduše, od svojih saradnika neprestano zahtevao maksimalan rad i visoke rezultate, ali je zato i sam ulagao ogromnu radnu energiju i sve svoje znanje i umeće da bi ovaj naš već tada najkvalitetniji operski teatar doveo u sam vrh evropske muzičko-scenske izvođačke umetnosti. Upamtila ga je kao vrlo strogog i izuzetno sposobnog direktora, pravog pozorišnog čoveka, umetnika od autoriteta i sjajnog muzičara. Sa njim je, na obostrano zadovoljstvo, radila dugo, mnogo i veoma uspešno, pored ostalog i zbog toga što je verovao u mlade pevače, vodio računa o svakome od njih, podsticao ih, pomagao im da nauče uloge i uvodio ih u predstave čim su bili spremni za izlazak na scenu! Sve to, razume se, kroz stručan rad.