Reprezentacija Los Anđeles 1984. godine
Rajko Žižić
Rajko Žižić je među najuspešnijim sportistima Srbije i Crne Gore, odnosno SFRJ. Sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao je na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976 (srebro), Moskvi (zlato) i Los Anđelesu (bronza). Sa Draženom Dalipagićem jedini je igrač te zlatne generacije koji je učestvovao na sve tri olimpijade.
U čast Rajka Žižića međunarodni mini-basket festival u Beogradu nosi njegovo ime.Rajko Žižić je rođen 22. januara 1955. u Miloševićima kod Nikšića. Košarkom je počeo da se bavi 1970. godine u Sutjesci (Nikšić). U svojoj bogatoj karijeri je nastupao za 4 kluba: Sutjesku, OKK Beograd, Crvenu Zvezdu i Rems (Francuska), a za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 188 utakmica i postigao 981 poen u periodu od 1974.(Balkansko prvenstvo u Solunu) do 1984. godine (Olimpijske igre u Los Anđelesu). Prvi nastup za reprezentaciju mu je bio prijateljski meč protiv Turske 1974. koji su plavi izgubili sa 67:64. Tokom svoje reprezentativne karijere je sa našim najboljim timom imao bilans od 140 pobeda i 38 poraza.
Učestvovao je sa reprezentacijom na 3 Olimpijade (1976, 1980, 1984), 2 Svetska prvenstva (1978, 1982), 3 Evropska prvenstva (1975, 1979, 1983), Mediteranskim igrama (1975 i 1979) i na Balkanskim prvenstvima (1974, 1976, 1979, 1980, 1983).
Učesnik je jedne od najupešnijih generacija u istoriji naše košarke koja je na svakom velikom takmičenju od EP u Španiji 1973. stizala do medalje. Rajko Žižić je osvojio sledeće medalje: Evropsko prvenstvo 1975. - Zlato; Olimpijske igre Montreal 1976. - Srebro; Svetsko prvenstvo 1978. - Zlato; Evropsko prvenstvo 1979. - Bronza; Olimpijske igre Moskva 1980. - Zlato; Svetsko prvenstvo 1982. - Bronza; Olimpijske igre Los Anđeles 1984. - Bronza;Pobednici evropskog prvenstva 1975. godine u Beogradu.
OI Montreal, 1976. godina: Blagoja Georgijevski, Dragan Kićanović, Vinko Jelovac, Rajko Žižić, Željko Jerkov, Andro Knego, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić, Damir Šolman, Žarko Varajić, Dražen Dalipagić, Mirza Delibašić. OI Moskva, 1980. godina: Zoran Slavnić, Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Rajko Žižić, Ratko Radovanović, Krešimir Ćosić, Mirza Delibašić, Željko Jerkov, Branko Skroče, Mihovil Nakić, Andro Knego i Duje Krstulović. Trener je bio Ranko Žeravica, pomoćnik Mirko Novosel. OI Los Anđeles, 1984. godina: Dražen Petrović, Aleksandar Petrović, Nebojša Zorkić, Rajko Žižić, Ivan Sunara, Emir Mutapčić, Sabit Hadžić, Andro Knego, Ratko Radovanović, Mihovil Nakić, Dražen Dalipagić, Branko Vukičević.Poslednje što ga se sećamo kao igrača je sezona 1986-87 kada je posle povratka u Crveno Zvezdu sa klubom sa Malog Kalemegdana ušao u finale plej-ofa prvenstva Jugoslavije gde su Crveno-beli poraženi od Partizana sa 2-0. Oprobao se i u trenerskom poslu, a najveći uspeh mu je bio osvajanje Kupa Jugoslavije sa OKK Beogradom 1993.
Posle toga se nalazio na više sporstkih funkcija. Preprana smrt ga je zatekla na funkciji direktora Preduzeća "Eurobasket 2005" koje se bavilo organizacijom Evropskog prvenstva u Beogradu 2005. godine. Bio je i predsednik skupštine KK Crvena Zvezda.Bio je miran, tih i skroman čovek i izuzetno poštovan od strane protivnika, kolega, saigrača i cele sporske javnosti.
Preminuo je 7. avgusta 2003. godine u Beogradu od posledica srčanog udara. Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju u prisustvu nekoliko hiljada ljudi, koji su došli da mu odaju poslednju poštu. Od velikana jugoslovenske košarke oprostili su se Vojislav Andrić, Blaž Kotarac i Nebojša Zorkić. Kovčeg su nosili Dušan Ivković, Srećko Jarić, Zoran Slavnić, Aleksandar Đorđević, Vlade Divac i Boban Petrović. Povodom prerane smrti Rajka Žižića u svečanoj sali Skupštine grada pre podne je održan i komemorativni skup.
Poslednji ispraćaj Rajka Žižića
07.08.2003 sasvim iznenada nas je napustio Rajko Žižić legenda Jugoslovenske i srpske košarke, legenda OKK Beograda i Crvene zvezde. Otišao je tiho kao što je i sam bio celog svog života. 09.08.2003 godine na novom groblju u Beogradu u aleji velikana na svoj poslednji put u pratnji mnogobrojne rodbine i prijatelja pošao je naš Rajko Žižić.Reka ljudi je došla da isprati legendu čoveka koji je mnogo dao svojoj zemlji i košarci. Kovčeg sa sa telom preminulog Rajka Žižića izneli su njegove kolege košarkaši i prijatelji Zoran Slavnić, Vlade Divac, Aleksandar Djordjević,Dušan Ivković, Srećko Jarić i Boban Petrović. Poslednje oproštajne govore od velikana i košarkaške legende govorili su Vojislav Andrić bivši savezni sekretar za sport kome je pokojni Rajko Žižić bio tri godine pomoćnik: "Poznavao sam te kraće od mnogih ali dovoljno da shvatim tvoju ljudsku veličinu koja prevazilazi sva sportska dostignuća. Bio si i ostao pravi i nepopravljivi šampion. Smiren, odmeren ulivao poverenje imao meru da se ne ponesemo uspesima, znao da stvari postavi na svoje mesto. Imponovala je tvoja briga za porodicu, smisao za harmoniju a na poslu za male i velike sportove i one bez medalja. Bez patetike i preterivanja svojstvenih u ovakvim situacijama bio si uvek svoj unosio dobar duh. Zaista dobroćudni div velikog srca." U ime OKK Beograda i Crvene zvezde od Rajka su se poprostili i Nebojša Ilić i Blažo Stojanović. Nebojša Ilić je rekao: "Već dva dana slušamo vest – Umro je Rajko Žižić. Slušamo ali ne verujemo. Čekamo da se pojavi, recimo u ovoj Sali kao i obično negde u uglu diskretno da sasluša diskusiju i na kraju nenametljivo uzme reč i ponudi najbolje rešenje. Košarku nije samo igrao već je i za nju živeo. Biografija prepuna medalja ali po medaljama u Zvezdi ga najmanje pamtimo. Pamtićemo ga kao dobrog plemenitog čoveka koji je širio optimizam i kada Zvezdi nije išlo najbolje. Radio je do smrti na dva projekta na stvaranju Evropske zvezde i i na organizaciji Evropskog prvenstva 2005 godine. Kada Zvezda dostigne taj cilj a nekih 12 tvojih naslednika u plavom na terasi budu proslavljali novi uspeh bićeš sa nama dragi Rajko. I uvek dok se u ovj zemlji bude igrala košarka." Ovim rečima se Nebojša Ilić u ime Crvene zvezde oprostio od legende. Na čelu tužne kolone ka aleji velikana bio je sportski direktor Crvene zvezde Nebojša Ilić da bi kovčeg do grobnog mesta izneli Predrag Bogosavljev, Miško Marić, Predrag Bojić, Nebojša Zorkić, Aleksandar Đorđević i Boban Petrović. Na samom grobu se poslednji put oprostio i Blaž Kotarac njegov saigrač u reprezentaciji i OKK Beogradu: Na ovom mestu sam svojevremeno ispratio Žućka i Trajka, osećao sam prazninu kao da su mi otišla starija braća. Onda si se pojavio ti gorštak iz Nikšića , moj mlađi brat koji me je neodoljivo podsećao na Trajka. Ljudi ovih dana pričaju o tvojim medaljama pa nikako da ih izbroje i da se slože koliko si ih osvojio u svim kategorijama. Kakav je to samo sportski podvig i kakva retkost. Osvojio si ti i najveća zlata suprugu Ljilju i sina Ivana. Bila mi je čast da delim sa tobom trenutke, bilo ih je mnogo bilo da je reč o poslu, košarci ili običnoj šetnji. Nedostajaćeš nam svima. Počivaj u miru.", rekao je Kotarac opraštajući se od svog prijatelja. Reference: Rajko Žižić Kraljevi odbrane