General Veljko Žižić

Miloševići 11. jul 1912. - Beograd 1. mart 1993.
Vikipedija: https://sr.wikipedia.org/wiki/Veljko_Žižić (Petar Gajović)

Veljko Žižić je sin Jovana Žižića, komandanta Uskočko-drobnjačke brigade u Mojkovačkoj bitci. Bio je jedan od pokretača ustanka protiv okupatora u Crnoj Gori 1941. godine, u durmitorskom kraju. Tokom Drugog svetskog rata Veljko Žižić je bio komandant Šeste crnogorske udarne brigade koja je oslobodila Nikšić dana 18.09.1944. godine.

Ukazom predsedništva Narodne skupštine FNRJ od 16.12.1947., unapređen je u čin general-majora. Posle rata postao je Vrhovni vojni tužilac JNA.

Goli otok
Zbog odbijanja da podiže optužnice za tzv. Informbirovce na osnovu nameštenih optužnica ili nesmotrenih izjava, osuđen je na 14 godina strogog zatvora sa gubitkom svih građanskih prava u trajanju od 3 godine, kao i gubitak čina general-majora.

U zatvoru i na Golom otoku je proveo osam godina od 21.2.1950. do 29.11.1957. Bio je zatvoren u zatvorima Glavnjača u Beogradu i zatvoru Bileća, gde su vršeni pritisci da promeni stavove. Na Golom otoku je bio zatvoren u Petrovoj rupi gde su ka zatvorenicima vršena najokrutnija mučenja.

Na Golom otoku su bili zatočeni sledeći Žižići:

ŽIŽIĆ BAĆO DUŠAN 19 ŠAVNIK NR CRNA GORA
ŽIŽIĆ JOLE MILOVAN 13.03.1904 MOJKOVAC NR CRNA GORA
ŽIŽIĆ JOVANA VELjKO 11.07.1913 BERANE NR CRNA GORA
ŽIŽIĆ NIKOLE MILOSAV 03.03.1911 LEBANE, LESKOVAC NR SRBIJA
ŽIŽIĆ RADOJICE PAVIĆ 13.12.1914 ŠAVNIK NR CRNA GORA
ŽIŽIĆ ŠPIRO MILUTIN 24 BIJELO POLjE NR CRNA GORA
ŽIŽIĆ ŠPIRO JOVAN 230328 BIJELO POLjE NR CRNA GORA

Supruga Radmila Žižić, rođ. Milovanović
Radmila je rođena je u mestu Majdevo kod Kruševca u Srbiji 01.02.1924., preminula je 14.09.1992. u Beogradu. Uhapšena je istog dana kada i Veljko, 21.02.1950. Razlog hapšenja je bila njena veza sa Veljkom, pa je između ostalog od nje traženo i da ga se javno odrekne, što je ona odbila. Radmila je bila zatvorena oko tri godine, i prošla je Glavnjaču, Goli otok kao i Sv.Grgur. Smatra se da usled zdravstvenih posledica preživljenog mučenja Radmila i Veljko po napuštanju zatvora više nisu mogli imati dece.

Rehabilitacija
Veljko Žižić je rehabilitovan odlukom Višeg suda u Beogradu koja je postala pravnosnažna dana 01.12.2014. godine.

Streljanje oca Jovana i brata Milana
Po bitci na Krnovu 1941. godine, Veljkov otac, komandant Jovan Žižić i brat Milan su od strane Italijana pozvani na pregovore. U pitanju je bila prevara. Jovan i Milan su zatvoreni i streljani su u Pljevljima u jesen 1941. godine, zajedno sa četvoricom drugih Žižića.

"Iza Veljka Žižića ostaje zapis o njegovom čojstvu, gde je podigao glas protiv nepravde, iako je znao da će time zapečatiti svoj korijen. I danas se pamti njegova istorijska rečenica, kojom se kao tužilac odrekao i položaja i udobnosti i slobode i žene i potomstva: "Ja neću slati ljude na robiju zbog njihovih misli!" Kada su ga poslali na Goli otok, bila je naredba da se najveća tortura vrši upravo nad njim. Tada su otišli kod njegove žene, koja je bila u drugom stanju i tražili da se odrekne od svog muža, pod prijetnjom da će i nju odvesti na Goli otok. Ona je odbila. Zatvorili su je i naravno da je u zatvoru pobacila. Tako su ostali bez poroda."

IZVORI

Izvori: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1165220#golotočani

Teške posledice su pogodile i one sudije koji nisu "hteli da budu strogi", a na Goli otok je bilo prognano i nekoliko tužilaca jer nisu hteli da "poslušaju policiju", nego dokaze. Predsednik Vrhovnog suda JNA, general Mirko Krdžić, bio je uhapšen kao informbirovac zato što nije hteo da potvrdi sve presude po redu. Dva meseca je bio mučen na Banjici, gde je i podlegao mučenju. Vojni tužilac, general Veljko Žižić, bio je uhapšen i poslan na Goli otok jer nije hteo da šalje na robiju mimo zakona, pa je izgledalo da je "nedovoljno oštar" (Marković 1987: 79–80; Kovačević i Rastoder 1989: br. 81; Perućica 1990: 55, 161).
Vojnom tužiocu Veljku Žižiću i predsedniku Vojnog suda Mirku Krdžiću stavljeno je u zadatak od druga Tita da sudski gone pristalice Informbiroa. Oni su to odbili kao stari pravnici, sa objašnjenjem da se za idejna razmimoilaženja u partiji ne treba krivično obračunavati sa neistomišljenicima preko suda. Na to je Tika pozvao Leku i tražio da policija i UDBA preuzmu tu nadležnost bez suda i da otpremaju i izriču kazne pripadnicima Informbiroa. Da za vojne "krivce" formiraju vojni sud tamo gde postoje jasni dokazi. Ostale da šalju na Goli otok. Uključili su i sreske komitete. General Krdžić i Žižić uhapšeni su. Krdžić je stradao u istražnom zatvoru u Beogradu pod nepoznatim okolnostima, a Žižić je mnogo godina proveo na Golom otoku. Posle puštanja sa Golog otoka dugo je živeo u Beogradu i ćutao je.

TAKOĐE

Veljko Žižić, bio je borac NOV-a od 1941. godine, i jedan od organizatora ustanka u bjelopoljskom kraju. nalazio se na odgovornim dužnostima tokom rata, a u poratnom periodu bio je funkcioner u organima Republike; nosilac je Partizanske spomenice 1941.