Пошаљите ваше слике, податке и породично сећање: Јавите се!
Смрт Јована Жижића
Гусле моје са дугим струнама
ви памтите народ на мукама
ви сте многе запамтили јаде
но слушајте што се трефи сада
ко што каже горка пјесма ова
сан уснила Јока Јованова
у недјељу пред крво пролеће
баш на кулу у Милошевиће
мучно снила па се пробудила
на оџаку ватру наложила
а уз ватру кафу приставила
кафу пије горке сузе лије.
У освиту бијаше неђеље
тад се Јован диже из постеље
па крај огња сагледа госпођу
Што је Јоке јутрос на уранку
те ти лијеш сузе на оџаку.
Кад Јованка виђе господара
па у јаду вако проговара.
Јесам ноћас чудан сан уснила
гдје се густа подменула тама
није тама с планине Војника
и ако је планина велика
но је тама од Шавника града
ја се бојим великијех јада.
Још долеће јато кукавица
с изгорела села Крушевица
па на нашу кулу попадаше
на оџаку сузе прокопаше.
Прпговара Жижићу Јоване
од када је нестануо Дрека
све ме мори тужна мисо нека
а за карач Дробњачке мјешине
потукосмо њине старјешине
сад поново на мир су ме звали
и они ми часну ријеч дали
но је стара ријеч од давнина
не држи се вјера у Латина.
У ријечи у којој бијаху
на мјесту којему сјеђаху
докле алка закуца на врата
тад уљезе стотине солдата
још Жижића кулу опколише
и двадесет друга заробише
баш овога жалоснога дана
ухватише младог капетана
за Шавник их одмах спроведоше
и за Пљевља горе одведоше
тамо редом на испит су били
и Јована на смрт осудили.
Кад је Јован у ријечи био
овако је њима говорио
Што питате мене Талијани
ђесу били моји први дани
ђесам био нијесам се крио
ударништво свуд сам спроводио
свуд је моја долазила рука
свудије сам Талијане тука
и четири рата ходио сам и
побједу свуда сам носио
но ми јесте једна грдна мана
што у руке падох Талијана
гвозденога срца и костију
Црногорци смрти се не крију.
Црногорац кад је у бој ктио
живот му је најпоследњи био.
То изрече а машинка плану
храбри витез црној земљи пану
кад убише Жижића Јована
изведоше сина му Милана
кад капетан своме оцу приђе
још кад оца под ранама виђе:
Јаој мене родитељу стари
побише нас латински варвари
побише нас старе паликуће ал ће
и њих стићи убудуће
то изрече а машинка плану
син крај оцацрној земљи пану
обојица у једну гробницу.
Изведоше Бошка и Новицу
чу се поклич Жижић Новице
о Јована наша узданице
зар ми наше завршисмо дане
побише нас старе паликуће.
Дух његови дубоко се дира
изведоше Жижић Радомира
и његова брата Љубисава.
Касапница постаде крвава
ту Жићића браће шесторицу
све ставили у једну гробницу.
ЖИЖИЋ ЈОВАНА
СИНА МИЛАНА
БОШКА
НОВИЦУ
РАДОМИРА
ЉУБИСАВАНЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА
ЧУВАТИ ОД ЗАБОРАВА
ОДАТИ ИМ ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ
ЗА ХРАБРО ДРЖАЊЕ
