Породица Жижић

0001 Дигоше се аге колашинске
0002 у Морачу да купе хараче,
0003 пред њима је силан Хасанага,
0004 у Морачу скупише хараче,
0005 у Манастир конак учинише,
0006 они муче старе калуђере
0007 те им дају небројено благо.
0008 Љуто куне стари проигумне,
0009 а проклиње агу Асанагу.
0010 Отоле се Турци подигоше,
0011 отидоше у Веље Дубоко,
0012 но говори стари проигумне:
0013 "Ајде тамо, силан Хасанага!
0014 Хајде тамо да те бог убије,
0015 већ те моје очи не виђеле,
0016 но дабогда тамо погинуо
0017 од сокола Трипка Гулишића!"
0018 У Дубоко кад Турци дођоше
0019 на дворове Трипка Гулишића,
0020 ал' у дворе Трипка не бијаше
0021 у планину бјеше код овацах,
0022 но му бјеше мајка и љубовца,
0023 зулум чине колашински Турци,
0024 утече им Трипкова љубовца,
0025 пође право Трипку на планину,
0026 све му каже што је и како је.
0027 Отолен се Трипко подигнуо,
0028 собом узе двадесет чобанах,
0029 ш њима оде двору бијеломе,
0030 ту он нађе силна Хасанагу
0031 и ш њим двадесет агах колашинских.
0032 Но говори аго Хасанаго:
0033 "Копиљане, Трипко Гулишићу!
0034 Сигурај нам господску вечеру,
0035 вари овце, а пеци јагањце
0036 и сваком другу по ђевојку,
0037 ал' ђевојку ал' невјесту малду
0038 којено су скоро доведене,
0039 Хасанаги твоју вјерну љубу,
0040 да је љубим до зоре бијеле."
0041 Кад то зачу Трипко Гулишићу,
0042 коље овце те пече јагањце,
0043 на конаке разредио Турке,
0044 Хасанагу себе оставио.
0045 А кад било доба у вечери,
0046 Трипко своју дозвао дружину
0047 па је њима ријеч говорио:
0048 "Чујете ли, браћо Дубочани!
0049 Који агу свога не изгуби,
0050 кунем ви се, а вјеру ви дајем,
0051 од моје ће руке погинути!
0052 Дајте њима вина и ракије
0053 и пјанахне шербет-медовине,
0054 немојте их бити из пушаках
0055 но скупите гљета и сјекире
0056 те ви ш њима потуците Турке."
0057 Оно рече, оде к Асанаги
0058 па је дивно преобука љубу
0059 и сјела је паши на скутове.
0060 Оно гледа Трипко Гулишићу,
0061 што то чини силан Хасанаго,
0062 иза себе доватио сјеку
0063 те је Туре њоме ударио,
0064 удари га међу очи црне,
0065 прште глава ка бијело јаје,
0066 и узе му коња и оруже
0067 па ижљезе пред бијелу кулу
0068 те он вика на ноге овчаре.
0069 Сваки овчар свога изгубио,
0070 сваки Трипку носи турску главу,
0071 од Тураках нико не утече
0072 до Хасана црна Циганина,
0073 злога гласа и срамног образа
0074 да кажује јаде кадунама
0075 како Турци љубљаху Влахиње
0076 и како су харач покупили.
0077 Па ми, побре, да се веселимо,
0078 нек су здраво Ровчани витези,
0079 њи' никада Турчин не завлада.