Породица Жижић

У предратном и периоду 1941-1945. године братство Жижића је дало велики број бораца за радничка права и слободу свог народа. Подаци о погинулим Жижићима се могу наћи у овим документима: Шавник-погинули и Бијело Поље-погинули.

Павле Којадинов Жижић, учитељ, био је члан Партије од 1919. године, носилац листе на изборима 1920. године; за њега су гласали сви Ускоци осим два попа и три учитеља; у НОП-у је од првих устаничких дана у санџачким јединицама на одговорним функцијама.

Томаш Стеванов Жижић стари је члан Партије од 1932. године, организатор устанка у бјелопољском крају, комесар чете, па батаљона; командант батаљона у Трећој санџачкој бригади, погинуо је у селу Трнава код Мркоњић Града ноћу између 2. и 3. октобра 1942. године; он је народни херој Југославије.

Вељко Жижић, борац НОВ-а од 1941. године, један је од организатора устанка у бјелопољском крају; налазио се на одговорним дужностима током рата, а у поратном периоду био је функционер у органима Републике; носилац је Партизанске споменице 1941.

Вељко Јованов Жижић, борац НОР-а од 1941. године, један је од организатора устанка у шавничком крају; у Дурмиторском одреду био је командант батаљона у Четвртој црногорској пролетерској бригади, замјеник команднта и командант батаљона, командант Шесте црногорске бригаде, начелник штаба Корпуса и командант Групе бригада, генерал ЈНА, носилац Партизанске споменице 1941.

Пуниша Никодинов Жижић, напредан омладинац и активиста у предратном покрету, због чега је прогоњен и затваран, од посљедица мучења умро је млад у Цељу.

Вук Милошев Жижић живио је у Пећи, одакле је након капитулације дошао у Милошевиће. Предратни је члан Партије и познати активиста; погинуо је као комесар чете у Четвртој црногорској бригади на Сутјесци 10. јуна 1943. године.

Ћиро Перов Жижић, стари ратник из првих ратова, истакнути родољуб и цијењен племеник, био је биран за предсједника шавничке оппггине у предратном периоду; у НОР-у је од првих устаничких дана, а својим активним учешћем стао је у ред најистакнутијих бораца НОР-а. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Радош-Руфим Грујичин Жижић, калуђер из манастира Бијела, био је борац НОР-а од 1941. године и цијело вријеме се с пушком у руци борио против непријатеља у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде; носилац је Партизанске споменице 1941. И његов млађи брат Урош је борац НОР-а од 1941. године; налазио се у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде у чијим редовима гине код Бијељине 20. априла 1945. године.

Браћа Божо, Милош и Богдан Жижић (синови Марка Жижића, са Струга):
Божо и Милош су били истакнути борци НОП-а од првих ратних дана. Непријатељ их је ухватио и спровео у Колашин, гдје су осуђени и стријељани августа 1942. године на Барицама. Богдан Жижић је у НОП-у од 1941. године. Налазио се у Четвртој црногорској бригади, а послије рата на одговорним дужностима у органима безбиједности у срезу.

Василије Радованов Жижић је борац НОР-а од 1941. године, био је на дужности интенданта батаљона у бригади; носилац је Партизанске споменице 1941. Драгомир Миладинов са Струга је у НОП-у од 1941. године, био је борац у Четвртој и Седмој црногорској бригади; његов брат Радомир погинуо је априла 1944. године код Никшића као борац 7. омладинске црногорске бригаде.

Ђорђије Исајилов Жижић, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском одреду и у Четвртој црногорској бригади, истакнути пушкомитраљезац, командир чете и командант инжињеријског батаљона носилац је Партизанске споменице 1941.

Жарко Милинков Жижић био је борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском одреду у Четвртој црногорској бригади. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Жарко Жижић је у средини (стоји)

Иконија Маркова је била борац НОР-а у строју Четврте црногорске бригаде, а њена сестра Милева је у истој бригади погинула 1943. године у Морачи.

Мијајло Милошев Жижић је био борац Четврте и Шесте црногорске бригаде.

Милунови синови – Мираш, Мирослав-Перо и Мирчета- били су борци НОР-а. Мираш и Мирослав су борци од 1941. године, а погинули су на Сутјесци јуна 1943. године.

Момир Обренов Жижић је био командир чете у Четвртој црногорској бригади; носилац је Партизанске споменице 1941.

Спасоје Божов је у Четвртој црногорској бригади; погинуо је код Книна 25. јануара 1941. године.

У времену од 1941. до 1945. године погинули су на разним ратиштима још и сљедећи Жижићи: Дрека на Крушевицама 1941. године; Бошко, Љубисав, Новица и Радомир на Пљевљима 1941. Спасоје на Струмици, Петар на Пољима Колашинским, Радоња са Струга на Лековини и Милика у Добром Долу, сви 1942. године; Митар на Равном 1944, Миливоје на Мештревцу и Момчило на Мостару, оба 1945. године.

Борци у 7. бригади били су Вукосав Дрекин и Вучета Богићев.

Други подаци:
Страдали у Београду - Тајне гробнице: Драгомир Жижић (RKTG-13412, RKTG-13448)