Рајко Жижић

Јован Жижић Рајко Жижић
1955 - 2003
Илија - Завиша - Раде - Милован - Дрека - Марко - Рајко

Рајко Жижић је међу најуспешнијим спортистима Србије и Црне Горе, односно СФРЈ. Са репрезентацијом Југославије учествовао је на Олимпијским играма у Монтреалу 1976 (сребро), Москви (злато) и Лос Анђелесу (бронза). Са Драженом Далипагићем једини је играч те златне генерације који је учествовао на све три олимпијаде.

У част Рајка Жижића међународни мини-баскет фестивал у Београду носи његово име.

Рајко Жижић је рођен 22. јануара 1955. у Милошевићима код Никшића. Кошарком је почео да се бави 1970. године у Сутјесци (Никшић). У својој богатој каријери је наступао за 4 клуба: Сутјеску, ОКК Београд, Црвену Звезду и Ремс (Француска), а за репрезентацију Југославије је одиграо 188 утакмица и постигао 981 поен у периоду од 1974.(Балканско првенство у Солуну) до 1984. године (Олимпијске игре у Лос Анђелесу). Први наступ за репрезентацију му је био пријатељски меч против Турске 1974. који су плави изгубили са 67:64. Током своје репрезентативне каријере је са нашим најбољим тимом имао биланс од 140 победа и 38 пораза.

Учествовао је са репрезентацијом на 3 Олимпијаде (1976, 1980, 1984), 2 Светска првенства (1978, 1982), 3 Европска првенства (1975, 1979, 1983), Медитеранским играма (1975 и 1979) и на Балканским првенствима (1974, 1976, 1979, 1980, 1983).

Учесник је једне од најупешнијих генерација у историји наше кошарке која је на сваком великом такмичењу од ЕП у Шпанији 1973. стизала до медаље. Рајко Жижић је освојио следеће медаље: Европско првенство 1975. - Злато; Олимпијске игре Монтреал 1976. - Сребро; Светско првенство 1978. - Злато; Европско првенство 1979. - Бронза; Олимпијске игре Москва 1980. - Злато; Светско првенство 1982. - Бронза; Олимпијске игре Лос Анђелес 1984. - Бронза;


Победници европског првенства 1975. године у Београду.

ОИ Монтреал, 1976. година: Благоја Георгијевски, Драган Кићановић, Винко Јеловац, Рајко Жижић, Жељко Јерков, Андро Кнего, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Дамир Шолман, Жарко Варајић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић.

ОИ Москва, 1980. година: Зоран Славнић, Драган Кићановић, Дражен Далипагић, Рајко Жижић, Ратко Радовановић, Крешимир Ћосић, Мирза Делибашић, Жељко Јерков, Бранко Скроче, Миховил Накић, Андро Кнего и Дује Крстуловић. Тренер је био Ранко Жеравица, помоћник Мирко Новосел.

ОИ Лос Анђелес, 1984. година: Дражен Петровић, Александар Петровић, Небојша Зоркић, Рајко Жижић, Иван Сунара, Емир Мутапчић, Сабит Хаџић, Андро Кнего, Ратко Радовановић, Миховил Накић, Дражен Далипагић, Бранко Вукичевић.

Последње што га се сећамо као играча је сезона 1986-87 када је после повратка у Црвено Звезду са клубом са Малог Калемегдана ушао у финале плеј-офа првенства Југославије где су Црвено-бели поражени од Партизана са 2-0. Опробао се и у тренерском послу, а највећи успех му је био освајање Купа Југославије са ОКК Београдом 1993.

После тога се налазио на више спорстких функција. Препрана смрт га је затекла на функцији директора Предузећа "Еуробаскет 2005" које се бавило организацијом Европског првенства у Београду 2005. године. Био је и председник скупштине КК Црвена Звезда.

Био је миран, тих и скроман човек и изузетно поштован од стране противника, колега, саиграча и целе спорске јавности.

Преминуо је 7. августа 2003. године у Београду од последица срчаног удара. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу у присуству неколико хиљада људи, који су дошли да му одају последњу пошту. Од великана југословенске кошарке опростили су се Војислав Андрић, Блаж Котарац и Небојша Зоркић. Ковчег су носили Душан Ивковић, Срећко Јарић, Зоран Славнић, Александар Ђорђевић, Владе Дивац и Бобан Петровић. Поводом преране смрти Рајка Жижића у свечаној сали Скупштине града пре подне је одржан и комеморативни скуп.

Последњи испраћај Рајка Жижића

07.08.2003 сасвим изненада нас је напустио Рајко Жижић легенда Југословенске и српске кошарке, легенда ОКК Београда и Црвене звезде. Отишао је тихо као што је и сам био целог свог живота.

09.08.2003 године на новом гробљу у Београду у алеји великана на свој последњи пут у пратњи многобројне родбине и пријатеља пошао је наш Рајко Жижић.Река људи је дошла да испрати легенду човека који је много дао својој земљи и кошарци. Ковчег са са телом преминулог Рајка Жижића изнели су његове колеге кошаркаши и пријатељи Зоран Славнић, Владе Дивац, Александар Дјордјевић,Душан Ивковић, Срећко Јарић и Бобан Петровић. Последње опроштајне говоре од великана и кошаркашке легенде говорили су Војислав Андрић бивши савезни секретар за спорт коме је покојни Рајко Жижић био три године помоћник: "Познавао сам те краће од многих али довољно да схватим твоју људску величину која превазилази сва спортска достигнућа. Био си и остао прави и непоправљиви шампион. Смирен, одмерен уливао поверење имао меру да се не понесемо успесима, знао да ствари постави на своје место. Импоновала је твоја брига за породицу, смисао за хармонију а на послу за мале и велике спортове и оне без медаља. Без патетике и претеривања својствених у оваквим ситуацијама био си увек свој уносио добар дух. Заиста доброћудни див великог срца."

У име ОКК Београда и Црвене звезде од Рајка су се попростили и Небојша Илић и Блажо Стојановић. Небојша Илић је рекао: "Већ два дана слушамо вест – Умро је Рајко Жижић. Слушамо али не верујемо. Чекамо да се појави, рецимо у овој Сали као и обично негде у углу дискретно да саслуша дискусију и на крају ненаметљиво узме реч и понуди најбоље решење. Кошарку није само играо већ је и за њу живео. Биографија препуна медаља али по медаљама у Звезди га најмање памтимо. Памтићемо га као доброг племенитог човека који је ширио оптимизам и када Звезди није ишло најбоље. Радио је до смрти на два пројекта на стварању Европске звезде и и на организацији Европског првенства 2005 године. Када Звезда достигне тај циљ а неких 12 твојих наследника у плавом на тераси буду прослављали нови успех бићеш са нама драги Рајко. И увек док се у овј земљи буде играла кошарка." Овим речима се Небојша Илић у име Црвене звезде опростио од легенде.

На челу тужне колоне ка алеји великана био је спортски директор Црвене звезде Небојша Илић да би ковчег до гробног места изнели Предраг Богосављев, Мишко Марић, Предраг Бојић, Небојша Зоркић, Александар Ђорђевић и Бобан Петровић. На самом гробу се последњи пут опростио и Блаж Котарац његов саиграч у репрезентацији и ОКК Београду: На овом месту сам својевремено испратио Жућка и Трајка, осећао сам празнину као да су ми отишла старија браћа. Онда си се појавио ти горштак из Никшића , мој млађи брат који ме је неодољиво подсећао на Трајка. Људи ових дана причају о твојим медаљама па никако да их изброје и да се сложе колико си их освојио у свим категоријама. Какав је то само спортски подвиг и каква реткост. Освојио си ти и највећа злата супругу Љиљу и сина Ивана. Била ми је част да делим са тобом тренутке, било их је много било да је реч о послу, кошарци или обичној шетњи. Недостајаћеш нам свима. Почивај у миру.", рекао је Котарац опраштајући се од свог пријатеља.

Референце:
 Рајко Жижић
Краљеви одбране