Медаље, ордења и одликовања

Мрдеља Жижић (1841-1913), официр, одликован са десет ордења и Крстом Светог Ђорђа.

Јован Божов Жижић (1874-1941), командант Ускока и Дробњака у Мојковачкој битци носилац је укупно дванаест највиших ратних медаља и ордења. Међу њима су Крст Белог Орла са мачевима и Крст Југословенске круне. Подаци о другим ордењима нису тренутно доступни. Основни податак је записан на Јовановом надгробном споменику у Милошевићима.

Вељко Јованов Жижић, одликован је у чин Генерал-мајора, 1947. године.

Крсто (Лако) отац Радојице Жижић, и данас се зна која је његова земља била на Крушевицама, одликован је медаљом Св. Ђорђија 1887.године од руског цара Александра II. Крстово име записано је у сали Св. Геoргија у Кремљу заједно са именима руских ратника са највећим ратним одликовањима.

Драгоје (Шпиро) Жижић из Милошевића добитник је златне Обилића медаље.

Миладин Драгов Жижић из Струга, добитник је сребрне медаље Обилића. Треба знати да је рођени брат Миладинов, Марко са породицом учесници битке на Сутјесци 1943. (петоро из куће: Марко са женом, његов син Богдан са женом Јелом, и још један син што је тада погинуо). Ријеткост и велика храброст, сва фамилија.

Никола Радованов Жижић из Милошевића, добитник је сребрне Обилића медаље.

Лазар (Петар) Жижић, из Милошевића носиоц је сребрне Обилића медаље.

Малин Танасијев Жижић, из Милошевића добитник је сребрне Обилића медаље.

Ћиро Пејов Жижић, из Милошевића добитник је сребрне Обилића медаље. Био је велики и цијењен човјек. Предсједник општине Шавник. Носилац партизанске споменице 1941. Учесник I засиједања АВНОЈ/а у Бихаћу 1942. Учесник II Засиједања АВНОЈа у Јајцу 1943.године.

(Извор: Тихомир Жижић, Никшић.)

Књига Стојана Караџића и Вука Шибалића: 'Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло', даје податаке посебно о Жижићима у Првом и Другом светском рату:

Ово братство је дало доста добрих људи и јунака, који су се истицали у борбама против непријатеља.

Вуле Жижић је због показаног јунаштва опјеван у народним пјесмама. У бажанским и Првом свјетском рату нарочито се истакао Јован Жижић, командант Дробњачко-ускочке бригаде, која је својим јунаштвом и захваљујући вјештом командовању у чувеној Мојковачкој бици задивила све. Јована су ухватили Италијани и 1941. године га стријељали као великог родољуба, заједно са старијим сином Миланом у Пљевљима. У Мојковачкој бици се, осим Јована, истакао као велики јунак Радојица Жижић, официр црногорске војске који је погинуо; са њим су погинули и Милинко и Радован, а рањени су Мирко и Миладин. У Комитском покрету 1916-1918. године истакли су се Радосав као четовођа, Митар који је умро од шпањолице и син му Радослав.

У борбама које су вођене у оквиру Херцеговачког устанка од 1875-1878. године, погинули су: Ново Жижић на Смријечну у Пиви 1877. године, а у борбама које су вођене око Улциња погинули су Шуле и Павле 1877. године.

У предратном и периоду 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца за радничка права и слободу свог народа.

Павле Жижић, учитељ, био је члан Партије од 1919. године, носилац листе на изборима 1920. године; за њега су гласали сви Ускоци осим два попа и три учитеља; у НОП-у је од првих устаничких дана у санџачким јединицама на одговорним функцијама.

Томаш Стеванов стари је члан Партије од 1932. године, организатор устанка у бјелопољском крају, комесар чете, па батаљона; командант батаљона у Трећој санџачкој бригади, погинуо је у селу Трнава код Мркоњић Града ноћу између 2. и 3. октобра 1942. године; он је народни херој Југославије.

Вељко Жижић, борац НОВ-а од 1941. године, један је од организатора устанка у бјелопољском крају; налазио се на одговорним дужностима током рата, а у поратном периоду био је функционер у органима Републике; носилац је Партизанске споменице 1941.

Вељко Јованов, борац НОР-а од 1941. године, један је од организатора устанка у шавничком крају; у Дурмиторском одреду био је командант батаљона у Четвртој црногорској пролетерској бригади, замјеник команданта и командант батаљона, командант Шесте црногорске бригаде, начелник штаба Корпуса и командант Групе бригада, генерал ЈНА, носилац Партизанске споменице 1941.

Пуниша Никодинов, напредан омладинац и активиста у предратном покрету, због чега је прогоњен и затваран, од посљедица мучења умро је млад у Цељу. Вук Милошев живио је у Пећи, одакле је након капитулације дошао у Милошевиће. Предратни је члан Партије и познати активиста; погинуо је као комесар чете у Четвртој црногорској бригади на Сутјесци 10. јуна 1943. године.

Ћиро Перов, стари ратник из првих ратова, истакнути родољуб и цијењен племеник, био је биран за предсједника шавничке оппггине у предратном периоду; у НОР-у је од првих устаничких дана, а својим активним учешћем стао је у ред најистакнутијих бораца НОР-а. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Радош-Руфим Грујичин, калуђер из манастира Бијела, био је борац НОР-а од 1941. године и цијело вријеме се с пушком у руци борио против непријатеља у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде; носилац је Партизанске споменице 1941. И његов млађи брат Урош је борац НОР-а од 1941. године. Налазио се у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде у чијим редовима гине код Бијељине 20. априла 1945. године.

Браћа Божо и Милош су били активни и истакнути борци НОР-а од првих ратних дана. Непријатељ их је ухватио и спровео у Колашин, гдје су осуђени и стријељани августа 1942. године на Барицама. (Најмлађи брат) Богдан Марков са Струга је у НОП-у од 1941. године. Налазио се у Четвртој црногорској бригади, а послије рата на одговорним дужностима у органима безбиједности у срезу.

Василије Радованов је борац НОР-а од 1941. године, био је на дужности интенданта батаљона у бригади; носилац је Партизанске споменице 1941. Драгомир Миладинов са Струга је у НОП-у од 1941. године, био је борац у Четвртој и Седмој црногорској бригади; његов брат Радомир погинуо је априла 1944. године код Никшића као борац 7. омладинске црногорске бригаде.

Ђорђије Исајилов, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском одреду и у Четвртој црногорској бригади, истакнути пушкомитраљезац, командир чете и командант инжињеријског батаљона носилац је Партизанске споменице 1941. Жарко Милинков био је борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском одреду у Четвртој црногорској бригади. Носилац је Партизанске споменице 1941. Иконија Маркова је била борац НОР-а у строју Четврте црногорске бригаде, а њена сестра Милева је у истој бригади погинула 1943. године у Морачи.

Мијајло Милошев је био борац Четврте и Шесте црногорске бригаде.

Милунови синови – Мираш, Мирослав-Перо и Мирчета били су борци НОР-а. Мираш и Мирослав су борци од 1941. године, а погинули су на Сутјесци јуна 1943. године. Момир Обренов је био командир чете у Четвртој црногорској бригади. Носилац је Партизанске споменице 1941. Спасоје Божов био је борац у Четвртој црногорској бригади; погинуо је код Книна 25. јануара 1941. године.

У времену од 1941. до 1945. године погинули су на разним ратиштима још и сљедећи Жижићи: Дрека на Крушевицама 1941. године; Бошко, Љубисав, Новица и Радомир на Пљевљима 1941. Спасоје на Струмици, Петар на Пољима Колашинским, Радоња са Струга на Лековини и Милика у Добром Долу, сви 1942. године; Митар на Равном 1944, Миливоје на Мештревцу и Момчило на Мостару, оба 1945. године. Борци у 7. бригади били су Вукосав Дрекин и Вучета Богићев.